Kada pijemo vino, naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko, slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja, kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika, a slatkoću vrhom jezika.
Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus, dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa, onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. Najčešće su to arome kupine, šljive, jabuke i kruške.
I sva ostala čula uživaju u vinu. Čulo vida uživa u punoj, kristalnoj boji dobrog vina, čulo mirisa u nijansama arome. Aroma vina kaže nam mnogo šta o njegovom karakteru. Sve to dodaje nove dimenzije uživanju u širokom spektru dobrih osobina vina.
Vrste vinove loze
Postoji mnogo vrsta grožđa, ali većina vina se pravi od grođža iz familije Vitis vinifera, koja potiče iz Evrope. Različite vrste grožđa imaju specifične karakteristike. Evo nekih od najpoznatijih vinskih vrsta grožđa:
Нема коментара:
Постави коментар